ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ФИНАНСИЈСКОМ ПОСЛОВАЊУ ЗА 2016. ГОДИНУ

I. УСЛОВИ ПОСЛОВАЊА

Нeвладине организације у земљи егзистирају на легалним и нелегалним донацијама, дотацијама, спонзорствима, чланаринама, прилозима и другим обицима примања, зависно од улоге коју обављају и за кога је обављају, зависно од намене давања средстава. Да ту ништа није случајно, да је све у неком и нечијем интересу, потврђује чињеница да су давања средстава невладиним организацијама и трошење истих ван друштвене контроле, да законом није прописана надлежност финансијске контроле невладиних организација. Користећи „рупу“ у закону ове организације не приказују јавно своје финансијере нити њихова појединачна давања, не приказују кориснике тих средстава, за разлику од Хуманитарне организације „Стара Рашка“. Та давања су често проблематичних намена и супротна националном интересу.

Хуманитарна организација „Стара Рашка“ због својих циљева и задатака не припада организацијама чије се пословање ставља под знак упитника (?). Она послује транспарентно у скаду закона и свог Статута, прикупљање и трошење средстава чини јавним, свакоме доступним. Некада јој то и није предност, али је то тема за неку другу причу.

У неравноправној трци са невладиним организацијама за стицање средстава „Стара Рашка“ губи трку. Док велики број организација цивилног друштва захваљујући привилегованом положају и наклоњености моћних стичу доходак и добит, запошљавају политичке једномишљенике, запошљавањем родбине постају породичне организације, „Стара Рашка“ муке мучи да обезбеди потребна средства за остваривање својих циљева и задатака. Да није њених верних донатора, чија имена јавно објављује, о којима ће бити речи у овом Извештају, Организација би одавно ставила кључ у браву.

Отежани услови пословања и стицања дохотка у привреди директно се одражавају на успешност рада хуманитарних организација, па и „Старе Рашке“. Сваке године све је више захтева за хуманитарне и социјалне помоћи, у којима предњаче захтеви болесних, а при том све је мање средстава за те помоћи. Последњих година Хуманитарна организација све више уместо новчаних пружа робне помоћи, јер је лакше обезбедити робу него новац.

Побољшање услова за рад хуманитарних организација зависиће од побољшања привређивања у земљи, али и од системских решења државе, на пример давање пореских олакшица за хуманитарне донације..

Закључак је да су данас услови за пословање „Старе Рашке“ изузетно тешки. Ако се услови убрзо не побољшају овој Организацији предстоји гашење. 

 

II. ОСТВАРЕНЕ АКТИВНОСТИ

 

  1. 1.       Задато Програмом рада за 2016.годину

Програмом рада који Управни одбор усваја на почетку сваке године детерминишу се активности за ту годину, чије извршење зависи од више фактора, посебно од расположивих финансијских средстава. Начелно, нереализовано у једној преноси се као обавеза за наредну годину. По потреби Управни одбор у току године усваја нове пројекте, који постају саставни део Програма рада за ту годину.

У 2016.години неке задате активности нису реализоване због помањкања капацитета – људских, финансијских и временских. Летимице наводимо нереалзовано, а о реализованом даље у овом поглављу.

Од задатог у целости је изостало: Борба против „беле куге“, Вече донатора и Стручне расправе, а све остало је у целости или делимично реализовано. Везано за Јавор у Програму је планирано одржавање Сабора српске омладинре из матице и расејања, али је касније Управни одбор одлучио да Организација активно учествује у обележавању 140 година од Јаворског рата. Одлучено је и да се у предвечерје Јаворске манифестације окупе донатори Организације и организује крстарење Увачким језером, што је надоместило неодржано Донаторско вече. Крстарење је било незаборавно, а присутне донаторе је још више везало за Хуманитарну организацију и Рашку област.

  1. 2.       Брига о болесној и сиромашној деци

 

Више од једне деценије Хуманитарна организација своје годишње извешаје о раду у поглављу „Остварене активности“ започиње са датим хуманитарним помоћима болесној и сиромашној деци. Од ове нема веће хуманитарне акције, нити је може бити, са разлога што су у питању угрожена деца. Ако се по оној народној „по јутру дан познаје“, онда је сигурно да ће на хуманитарном плану цела година бити успешна. То се потврђивало више од једне деценије заредом. Нека тако буде на многаја љета.

Све је почело  2003.године, када је Хуманитарна организација у далекој Канади основала своју  Филијалу, која је касније успела да се пререгиструје у Канадско-српску хуманитарну фондацију „Стара Рашка“, на велику срећу деце у Рашкој области, јер у том статусу може неограничено да шаље хуманитарну помоћ. Од тада је годишње стизало од 35.000 до 150.000 канадских долара.

За Божићне празнике на Бадњи дан 2016.године деци у Рашкој области подељено је 3.300.000 динара, када је поклоне добило у Пријепољу 300, у Прибоју и Новој Вароши по 115 и у Сјеници 110 деце.

Срећна је околност за децу у Рашкој области и њихове родитеље, али и за локалне самоуправе, што Хуманитарну фондацију “Стара Рашка“ у Канади води Пријепољка, која је изузетно посвећена своме завичају и деци у њему. Снагом своје личности у кругу својих сарадника успева да обезбеди знатна средства, која увећава прилогом средстава из породичне фирме.

 

  1. 3.       Слава и Скупштина Организације – саборност чланова и донатора

 

            Од фебруара текуће до фебруара наредне године стотине чланова, донатора и гостију радује се да дође у свечану салу Градске општине Нови Београд да види филм и чује како је њихова Хуманитарна организација пословала у претходној години, а на хиљаде њих радује се да добије Извештај о раду, из којег ће надоместити оно што нису могли да доживе на Скупштини.

            Из практичних разлога Организација у једном дану обележава Славу и одржава Скупштину. То је постало пракса, тако да њихово временско раздвајање не би било рационално.

            Славу (Свети Симеон Мироточиви) и назив Организације („Стара Рашка“) повезује славна лоза Немањића. Када се Хуманитарна организација опредељивала за Славу, другог свеца за Славу није могла изабрати. Можда је Слава заслужна за седамнаестогодишњи успех Организације. Верујући у то почињемо од Славе.

            У подне 26.фебруара 2016. године резањем славског колача у Храму Светог Димитрија у Новом Београду „Стара Рашка“ је започела Славу, која се завршила славским коктелом у вечерњим часовима после одржане Скупштине. Домаћин Славе био је Светозар Аврамовић, председник Надзорног одбора и велики донатор Хуманитарне организације.  После Цркве за стотинак гостију организован је славски ручак у Ресторану „Маринада“ на Сави. Домаћин Славе у 2017. години биће Управни одбор Хуманитарне организације.

            У вечерњим часовима у свечаној сали Градске општине Нови Београд одржана је изборна Скупштина, којој је присуствовало више од 300 људи. Скупштини је председавао њен председник  Зоран Пешовић.

            На почетку присутни су видели филм Спаја нас Рашка област, специјално урађен за ову прилику, што је петнаестогодишња пракса ове Организације.

            После филма председавајући је поздравио присутне, посебно уважене госте и прочитао телеграме честитки и подршке Хуманитарној организацији, међу којима је посебно запажен и поздрављен телеграм председника општине Нови Београд др Александра Шапића, општине која сваке године бесплатно уступа салу за окупљање хуманитараца „Старе Рашке“.

            Пре преласка на дневни ред председавајући је позвао присутне да минутом ћутања одају дужну пошту члановима Организације који су преминули у времену између претходне и текуће седнице Скупштине.

            Скупштина је на предлог Надзорног одбора и Управног одбора усвојила Извештај о раду и финансијском пословању Организације за 2015. годину.

            Следећи праксу из ранијих година „Стара Рашка“ је и ове године уручила признање (захвалницу) правним и физичким лицима за посебан допринос успешном раду Организације у 2015. години. Признање су добили:

1. Хуманитарна фондација „Стара Рашка“  – Канада (Торонто);

2. Општина Нова Варош – Нова Варош;

3. Општина Прибој – Прибој;

4. "Rad Commerce" DOO – Београд;

5. IBIS-Instruments" DOO – Београд;

6. СУТР "Маринада" – Београд;

7. Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама

    Владе Републике  Србије – Београд;

8. Епархија милешевска – Пријепоље;

9. Трговинско пословни центар "Орашац" ДОО – Београд;

10. Општина Пријепоље – Пријепоље;

11. АМС Осигурање АДО – Београд;

12. Хуманитарна организација „Срби за Србе“ – Београд;

13. Расадник МИНД ДОО – Чачак/Љубић;

14. „Movem Toy“ DOO – Београд; и

15. „Екстра-пет“ ДОО – Београд.

 

            Установљену награду "Гордан Ранитовић" у новчаном износу поделили су Драган Љељен, новинар из Прибоја, и Милић Петровић, историчар и публициста из Београда.

            Новчана награда најбољем студенту из Рашке области уручена је Снежани Селаковић из Прибоја, студенту Правног факултета Београдског универзитета, са просечном оценом 10,00.

            После 2010. године усвојен је нови Статут, са којим би требало да се унапреди пословање Хуманитарне организације, посебно због измењене кадровске структуре.

            Скупштина је због истека мандата констатовала престанак мандата члановинма и руководству колективних и инокосних органа и извршила нови избор. Са мандатом од четири године изабрани су: Рајко Добросављевић за председника Организације и Зоран Пешовић за  председника Скупштине Организације.

            Са мандатом од две године изабрани су чланови Управног одбора и Надзорног одбора. У Управни одбор су изабрани: Радиша Томашевић, Чедо Вучићевић, Лазар Мосуровић, Драган Лаптошевић, мр Велибор Љујић, Милојко Обућина, Раде Прелић, Драган Белић, Томислав Секулић, Драган Словић, Његослав Трифковић, Богољуб Цветковић, Светозар Аврамовић, Бобан Романдић и др Бајо Цмиљанић. У Надзорни одбор су изабрани: Зоран Матовић, Владан Шапоњић, Рената Смиљанић, Благоје Поповић и Саво Пушица.

            У складу новог Статута избор осталих функција извршио је касније Управни одбор.

            Добра припремљеност дневног рада и умешност у вођењу седнице омогућили су да се све тачке дневног реда заврше у релативно кратком времену, да би остало довољно времена за славски коктел и дружење присутних. С обзиром да се присутни на овом окупљању добро познају, ово им је изузетна прилика за дружење и ћаскање.

            Председавајућем је остало задовољство да присутне позове на славско послужење и дружење. Коктел и целу манифестацију помогло је више спонзора, међу којима су посебно „Вода Врњци“ из Врњачке Бање и СУР „Златар“ из Београда.

 

  1. 4.       Хуманитарне активности и помоћи

 

Широка је лепеза циљева Хуманитарне организације, па самим тим дугачак је списак активности да се ти циљеви остварују. „Стара Рашка“ је хуманитарна организација, па јој је у приоритету да се бави хуманитарним радом, али у складу Статута бави се и социјалним, националним и другим проблемима, како се то види у наставку овог поглавља. Брига о болесној и сиромашној деци јој је на првом месту, па је у оствареним активностима у овој години то стављено на прво место. О осталим хуманитарним и социјалним активностима и помоћима у наставку.

Hypo Alpe Adria Banka из Београда донирала је „Старој Рашки“ велику количину вредног канцеларијског намештаја. Ради се о 200 ормара, 100 столова и 30 столица. Намештај је подељен здравственим установама, дечијим установама и установама просвете и културе у општинама Пријепоље, Прибој и Нова Варош.

Крајем априла Хуманитарна организација је уручила Предшколској установи „Невен“ у Прибоју 6.500 рибљих паштета, које је донирало Рибарско газдинство „Ечка“ из Лукиног села.

Средином маја у Прибоју је одржана Трибина Хуманост нема нацију. На почетку је приказан филм о активностима и доброчинству  Хуманитарне организације на подручју општине Прибој од 2000. до 2015. године. Речено је да је у том периоду у Прибоју било више од 1000 директних корисника хуманитарне помоћи „Старе Рашке“, без обзира на верску, националну и политичку припадност. На дан Трибине Организација је поделила:

  1. Болници у Прибоју: 20 столова, 60 радних мантила, 10 постељина, 2 пегле, 50 антиалергијских јастука.
  2. Спортском савезу у Прибоју: 10 кишобрана (француских) и 10 ђачких ранаца.
  3. Удружењу МНРО: 10 ђачких ранаца и 10 кишобрана (француских).
  4. ОШ у Кратову: 1 компјутер.
  5. Цркви у Прибоју: 1 икона Св. Ђорђа.
  6. Предшколској установи „Невен“: 40 кг колача за децу.

            На позив дијаспоре из Немачке, делегација Хуманитарне организације била је12.новембра у Франкфурту гост  хуманитарног концерта  Хуманост нема нацију, одржаног у циљу прикупљања средстава за лечење оболелих од леукемије и других болести у Рашкој области. Најактивнији у организовању концерта и прикупљању средстава и у улози домаћина били су Мирсада Бешић, Јасна Каливас, Саки Ћосовић и Хасан Хоџић, Пећанац. Овог пута приложници за хуманитарну помоћ били су углавном људи исламске вероисповести, чија се имена налазе у списку приложника у овом Извештају.

Опредељеност Бошњака односно муслимана да дају прилоге „Старој Рашкој“ и све већи број њиховог учлањавања у ову Организацију потврда су да ова Организација све више постаје мултиетничка и мултиконфесионална.

            Од прикупљених средстава на хуманитарном концерту шесторо леукемичара из Новог Пазара, Тутина и Сјенице добило је хуманитарну помоћ, а за Дом здравља у Сјеници набављено је пет штампача, који су уручени заједно са компјутерима добијеним као донација од Addiko banke из Београда.

 

  1. 5.       Посвећеност националној историји – Јавор 1876-2016.

 

Планина Јавор била је неоправдано запостављена у другој половини прошлог века, била је избрисана из календара обележавања великих битака српске војске. За то време само једном у време владавине Слободана Милошевића 1996.године обележено је на државном нивоу 120 година од Јаворског рата.

Српска војска водила је битке са турском војском 1876-1878.године на Калипољу, Јавору, Василијином и Јанковом врху, Погледи, Чемерници, Мучњу, Ограђенику, Огријевцу, Кадиној стијени...,које су у историји назване једним именом – Јаворски рат. С обзиром да је у том рату погинуло близу 20.000 српских војника за ослобођење од Турака, за слободу српског народа, то данас српски народ не сме да заборави, тим пре што је Јаворски рат био увод у све даље ратове и устанке до коначног ослобођења Србије од турског петовековног ропства 1912.године. Треба рећи да је Јавор са Калипољем планина најзаливенија крвљу српских војника, што обавезје да се Јаворски рат обележава сваке године у организацији државе.

У лето 2016.године на Јавору је обележено 140 година од Јаворског рата. За то највећа заслуга припада Хуманитарној организацији „Стара Рашка“, што потврђује и писмо председника Србије г.Томислава Николћа упућено овој Организацији које гласи:

ХУМАНИТАРНА ОРГАНИЗАЦИЈА

„СТАРА РАШКА“

           Београд, 25. јул 2016. Године

 

Поштовани чланови Хуманитарне организације „Стара Рашка“,

            Најпре ми дозволите да вам у име свеколиког српског народа упутим искрену захвалност за све што сте учинили и несебично чините како би се достојно сачувало сећање на Јаворски рат који је предводио мајор Илић, а у коме је за ослобођење Србије од вишевековног турског ропства животе дало преко двадесет хиљада устаника.

            Са чашћу прихватам покровитељство обележавања великог јубилеја од националне важности – 140 година српско-турског рата на Јавору.

            Нажалост, спречен да лично присуствујем догађају планираном за недељу, 7.8.2016. године, послаћу свог изасланика да положи венац на спомен-костурницу изгинулим српским јунацима у Јаворском рату и да скупу пренесе моје речи.

            С поштовањем и срдачно,

                                                                                                     ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ

                                                                                                      Томислав Николић, с.р.

 

Манифестација на Јавору, чији су организатори били „Стара Рашка“ и општине Ивањица и Нова Варош, имала је три програма: Програм Војске Србије, Час историје и Сабор српске омадине из матице и расејања, не рачунајући службу Српске православне цркве. У јутарњим часовима у новосаграђеној цркви-спомен костурници српских ратника служена је литургија, затим је погинулим ратницима одржан помен код споменика легендарног команданта мајора Илића. Венци су положени на спомен обележје на Калиопољу и на Јавору.

Војска Србије предвођена изаслаником председника Србије начелником Генералштаба генералом Љубишом Диковићем одала је почаст погинулим у Јаворском рату у складу протокола прописаног за овакве свечаности. Одавању почасти било је присутно три генерала, већи број официра, подофицира и војника, укупно око стотину људи у војној униформи.

Одржан је Час историје посвећен Јаворском рату и легендарном команданту мајору Михаилу Илићу. Сценарио за ову тачку програма написао је Милован Витезовић, а текст су говорили глумци Београдског позоришта Лепомир Ивковић и Соња Јауковић.

Сабор српске омладине из матице и расејања основала је „Стара Рашка“ 2008. године, који се сваке године одржава на Јавору. За место саборности свесрпске омладине са разлогом је одабран Јавор. Ове године због обимности програма манифестације учествовало је само неколико културно-уметничких  друштава из Србије и по једно из Румуније и Црне Горе.

Програм манифестације на Јавору сачинили су и реализовали: „Стара Рашка“, општине Ивањица и Нова Варош и Дом културе из Ивањице. Одржавање манифестације финансијски су помогли, поред „Старе Рашке“ и општина Ивањица и Нова Варош, Влада Србије, Епархија милешевска и четири донатора „Старе Рашке“ („Маринада“, АМС Осигурање, „Транспортшпед“, сви из Београда, и „Путеви“ из Ивањице).

„Стара Рашка“ остаје посвећена Јавору и Јаворском рату. Чиниће све да Јавор буде у жижи интересовања у матици и расејању и да се Јаворски рат сваке године обележава у складу његових историјских вредности. Да се то оствари неће бити довољна посвећеност само „Старе Рашке“.

 

  1. 6.       Посвећеност духовним вредностима

 

За 17 година постојања и рада „Стара Рашка“ је финансијски помагала изградњу или обнову великог броја цркава и манастира. У свим њеним годишњим Извештајима о раду била је ставка давања тих помоћи. Година 2016. остаће упамћена по ангажовању ове Организације да почне обнова Цркве у етно селу Штитково, општина Нова Варош,  у постојбини славних кнезова Рашковића, чији су темељи стари 360 година. Ово село због идеологије његовог становништва било је после Другог светског рата 50 година изопштено, а његова Црква осуђена на пропадање.

Са благославом Њ.П. владике Јоаникија, уз помоћ државе, Епархије милешевске и великог броја верника из целе Србије и дијаспоре, кренула је обнова Храма од темеља до крста на крову,чији су трошкови већи од 50.000 евра. Велика заслуга за то припада „Старој Рашки“, њеним донаторима и члановима, а понајвише њеним активистима. Радови и прикупљање средстава (на текући рачун 160-448130-09 – Српска православна црквена општина Штитково) трајаће до Госпођиндана 28.августа 2017.године, када ће Храм бити освештан. О коначној улози и заслузи Хуманитарне организације за обнову Храма изузетне духовне, културне и историјске вредности биће речи у Извештају о раду за 2017.годину. Планирано је издавање Монографије духовно, културно и историјско наслеђе села Штитково, у којој ће се наћи имена свих приложника.

 

  1. 7.       Брига о животу и опстанку села

 

Од почетка свог рада Хуманитарна организација је помагала селу у више области: сточарство, воћарство, инфраструктура, хуманитарне и социјалне помоћи, очување културне баштине и обичаја...Ни у 2016. години брига о селу није изостала.

Организованом набавком и поделом у јесен 2016. воћари општина Нова Варош и Прибој добили су воћне саднице: у Новој Вароши      1.430 и у Прибоју 1.120 комада садница шљиве, јабуке, крушке, трешње, вишње, ораха и питоме леске. Набавку садница од Расадника МИНД из Чачка су финансирали локалне самоуправе, корисници садница и „Стара Рашка“.

Хуманитарна организација се залаже да у општинама Пријепоље, Прибој и Нова Варош коначно крене робна производња воћа, да се обезбеди организована продаја воћа и његова прерада. За то су потребни далеко већи засади од данас постојећих, што упућује на организовану набавку субвенцираних садница. „Стара Рашка“ трасира тај пут.

            Било је у овој години још помоћи селу, у области инфраструктуре, одржавања сеоских скупова, хуманитарних и социјалних помоћи, итд.

            Највећи је проблем што је село у Рашкој области запостављено од стране државе. Док се брига државе не унапреди, ниједна помоћ неће бити довољна. Ако се стекну услови за субвенцију пољопривредних машина и опреме, „Стара Рашка“ може бити носилац активности за набавку истих, дајући у томе свој велики допринос. На припреми тог пројекта Хуманитарна организација увелико ради.

 

  1. 8.       Остале активности Организације у току године

 

Писати о свим осталим непоменутим активностима Организације у току године било би сувише опширно. Зато само најкраће о најважнијем.

Немерљиве су вредности сусрета и сарадње са великим пријатељима и донаторима Вараклићима из Канаде, који не заборављају свој завичај – Пријепоље, Рашку област и Србију. Сусрети са њима су постали традиоционални, овде или у Канади. Ове године билo je два – један у Ивању код Пријепоља, други у Ресторану „Маринада“ у Београду, где је домаћин сусрета био Рајко Добросављевић, председник Хуманитарне организације и власник „Маринаде“. На оба састанка доминирале су исте теме – ширење и јачање сарадње између две сестринске хуманитарне организације, „Стара Рашкe“ из Канаде и „Старе Рашке“ из Београда. Овог пута је договорено да „Стара Рашка“ из Канаде, коју води г-ђа Драгана Вараклић, пошаље за Божићне поклоне у 2017.болесној и сиромашној деци у Рашкој области 50.000 канадских долара, затим да породица Вараклић на име прилога за обнову Цркве у Штиткову  уплати 3.000 канадских долара. Договорено је реализовано.

У тачки 5.овог поглавља било је речи o ангажовању „Старe Рашкe“ у обележавању 140 година од Јаворског рата. Међутим, Хуманитарна организација се ангажовала и на обележавању 100 година Мојковачке битке, која је део српске националне историје. Манифестација је одржана у Сава Центру у Београду 18.јануара 2016, у организацији Српске православне цркве односно Епархије будимљанско-никшићке и владике Јоаникија. За покриће трошкова манифестације „Стара Рашка“ је од својих донатора прикупила пола милиона динара, на опште задовољство организатора манифестације.

„Стара Рашка“ на своју иницијативу или на иницијативу и позиве других одржава контакте и сарадњу са великим бројем субјеката из Београда и унутрашњости. Њихово набрајање сеже у недоглед. Ређају се државни органи, верске заједнице, невладине организације, субјекти из области културе, уметности, историје, итд. Даље у наставку само о неким од тих активности.

Сусрет, разговор и договор са српским и руским академиком Јеленом Гусковом могао би бити од великог значаја за Рашку област, али се тај пројекат доводи у питање због помањкања финансијских средстава и кадрова за реализовање пројекта. Сусрети са архијерeјима из дијаспоре у време одржавања Архијерејског сабора Српске православне цркве постали су традиоционални. Такав сусрет одржан је и 2016. године. „Стара Рашка“ нема довољно капацитета да реализује оно што јој се нуди, на пример, да буде гост Српске православне цркве и дијаспоре у Чикагу. Посвећена духовним вредностима, Хуманитарна организација је присуствовала Слави Цркве у Сјеници, Слави Манастира у Ковиљу на Голији, освећењу новосаграђене Цркве – спомен костурнице српским ратницима на Јавору, светковању Цркве у селу Штитково. Гостовањем у Темишвару на скупу ансамбала свесрпских културно-уметничких друштава одржава се и продубљује сарадња „Старе Рашке“ са дијаспором у Румунији, пре свега везано за Сабор српске омладине из матице и расејања.

После Скупштине Организације изабран је председник Управног одбора (прво Драган Белић, потом Милован Ивановић) и председник Надзорног одбора (Рената Смиљанић), затим, изабрани су извршни директори: за пројекте Војин Вучићевић, за верске заједнице и дијаспору проф.др Војислав Миловановић и за здравство др Зага Попадић.

Активности су и обављање великих административно-финансијских послова. У току године одржано је десет седница Управног одбора, на којима је донето мноштво одлука и закључака, које је касније требало реализовати. Број уплата и исплата по текућем рачуну већи је од 600, колико износи и број примљених и одаслатих аката. У активности спада пуњене свог сајта и праћење туђих сајтова. Свакако од административно-финансијских активности у првом плану су, мерено по тежини, значају и утрошеном времену, активности у вези закључивања уговора о донацији и наплате донација и чланарине правних лица.

Остварене активности набројане у овом поглављу, по квантитету и квалитету упућују на закључак да су исте остварили плаћени професионалци. Међутим, то је дело волонтера, истински посвећених хуманитарном раду и Рашкој области. Али, да би се наставило са успешним остварењем циљева Организације, мора се знатно повећати број волонтера или ангажовати плаћени извршиоци. Ту дилему што пре мора да разреши Управни одбор.

 

III ПРИКУПЉАЊЕ СРЕДСТАВА

 

Успех и опстанак Хуманитарне организације не зависе само од оних који је воде, више зависе од оних који је финансирају. Све се чини да се задрже постојећи и пронађу нови донатори. Да би се у томе успело често се позивамо на мисли великих људи, као на пример речи Светог владике Николаја: „Што више имате то треба више да дајете, и што више дајете то више имате“.

У позивању донатора да дају помоћ да Организација остварује своје циљеве и задатке има евидентног успеха, јер да није тога она би престала да постоји. Међутим, забрињава што има успешних и добростојећих донатора који без правог разлога престају да дају донације или их смањују. Ако се овоме дода да се број донатора смањује због гашења фирми или због промене структуре власништва, онда судбина „Старе Рашке“ може бити неизвесна. Велика захвалност припада не малом броју донатора који истрајавају да својим донацијама подржавају рад Организације пуних 10 па и 15 година, међу којима има и оних који су до сада донирали десет, двадесет или тридесет хиљада евра.

Време је да за судбину „Старе Рашке“ буде заинтересована држава Србија. Шаљемо јој ту поруку.

 

  1. 1.      Укупно прикупљена средства

1)     Девизна средства

54.570 канадских долара

19.681 евра

2)     Динарска средства

9.848.775нара

Укупна средства у динарима, према стању текућег рачуна у банци 16.934.475 динара.

            Средства у канадским доларима дозначила је Хуманитарна фондација „Стара Рашка“ из Канаде, а у еврима Младен Љујић из Шведске и дијаспора из Немачке.

            У 2017. годину пренето је 4.895.840 динара.

 

  1. 2.      Извори прикупљених средстава

1)     Салдо из предходне године – 3.496.686 динара

2)     Продаја девиза – 7.085.700 динара

3)     Донације – 4.196.000 динара

4)     Чланарина правних лица – 360.000 динара

5)     Чланарина физичких лица – 346.100 динара

6)     Добровољни прилози и хуманитарна помоћ – 101.250 динара

7)     Остале уплате – 1.371.139 динара

            Структуру „осталих уплата“  чине: узете позајмнице у току године (454.301), повраћај вишка аконтација (270.210), партиципација воћара за саднице (223.460), враћена позајмница (200.000), враћена погрешна уплата (160.000) и рефундирана средства (62.968 динара).

Следе спискови дародаваца и доброчинитеља у 2016.години

 

а) Правна лица која су уплатила донацију и чланарину

4.682.198 (54.570 CAD) – Хуманитарна фондација „Стара Рашка“ из Канаде (Драгана Вараклић),

2.023.752 (16.581 евра) – Дијаспора из Шведске (Младен Љујић),

   405.000* – Општина Нова Варош (председници Бранко Бјелић и Радосав Васиљевић),

   400.000*  – „Rad Commerce“ DOO, Београд (Милан Ивановић),

   379.750 (3.100 евра) – Дијаспора из Немачке (Хасан Хоџић),

   300.000  – Управа за сарадњу са црквама и верским заједницама Владе Републике Србије (др Милета Радојевић),

   285.000* – СУТР „Маринада“, Београд (Рајко Добросављевић),

   215.000* – АМС Осигурање АДО, Београд (др Вучета Мандић и Александар Никачевић),

   200.000  – Епархија милешевска, Пријепоље (владика Јоаникије),

  185.000* – „ИМП – Аутоматика“ ДОО, Београд (Миленко Николић),    

  165.000* – „Dragon Fly“ DOO, Београд (Светозар Аврамовић),

  155.000* – „Ibis Instruments“ DOO, Београд (Бранко Поповић),

  155.000* – „Транспортшпед“ДОО, Београд (Бранислав Баћовић),

  145.000* – „Путеви“ ДОО, Ивањица (Стојан Рангелов),

  105.000* – „M&B Trans DOO“, Нови Сланкамен (Дејан Томашевић),

  100.000* – Фонд за лепшу будућност, Београд (Јово Лојаница),

  100.000* – Општина Прибој, (председник Лазар Рвовић),

  100.000  – Београдска аутобуска станица (БАС) АД, Београд (Анђелко Мучибабић),

    80.000* – Расадник МИНД ДОО, Чачак-Љубић (др Милисав Митровић),

    75.000* – ОЗБ „Услуге“ ДОО, Београд (Томислав Секулић),

    70.000*  – „Movem Co“ DOO, Београд (Његослав Трифковић),

    61.000*  – „МК Градња“ ДОО, Београд (Милић Костић),  

    55.000*  – Трговинско пословни центар „Орашац“ ДОО, Београд (Радиша и Владета Томашевић),

    55.000* – „Феромонт Инжењеринг“ АД, Београд (Драган Нијемчевић и Милија Илић),

    55.000* – „Kaissa Investment“ DOO, Београд (Ивана Вучићевић), 

    55.000* – „НРК Инжењеринг“ ДОО, Београд (Милан Радуловић),

    55.000* – Висока школа за пословну економију и предузетништво, Београд (Душан Цогољевић),

    50.000  – „Star Jela“ DOO, Пријепоље (Ђорђе Љујић),

    50.000* – „Сложна браћа“ ДОО, Нова Варош (Војко Пурић), 

    50.000* – „World Center“ DOO, Београд (Ратко Балабан),

    50.000* – Фабрика пољопривредних машина “Агромеханика“ ДОО, Бољевац (Љубинко Гобељић),

   35.000*  – “Агромобил” ДОО, Гуча (Ратко Вукићевић),

   35.000* – СУР „Златар“, Београд (Благоје Поповић),

   30.000  – “Металац” АД, Горњи Милановац (Петрашин Јаковљевић),

   25.000  – „Меском“ ДОО, Београд (Никола Којовић),

   25.000* – „Про видео“ ДОО, Београд (Новак Радумило),

   25.000* – “S&L JOKIĆ” DOO, Београд (Борисав Јокић),

  25.000* – “YU Label” DOO, Београд (Миладин Ђорић),

  25.000* – “Унипромет“ ДОО, Београд (Миладин Ђорић),

  20.000* – “СТР „Зрно“  Пријепоље, (Светозар Жунић),

  20.000* – „Центротранс“ ДОО, Београд (Ненад и Петар Мацура),

  20.000* – „Es Commerce“ DOO, Пријепоље (Есад Јусовић),

  20.000* – “Inter Aqua” DOO, Београд (Радован Јовановић),

  20.000*– З.З. „Зеленика плус“, Акмачићи-Нова Варош (Радојко Дромњаковић),

  20.000*– “Модел 5” ДОО, Београд (Звездан Пешовић),

  20.000 – “Europam” DOO, Београд (Мирко Бошњаковић),

 20.000* – “Тека градња” ДОО,  Београд (Драгојле Остојић),

 18.000  – „Dantex“ DOO, Нови Пазар (Есма Мушовић),

 15.000  – „Биро инг“ ДОО, Београд (Снежана Мосуровић),

 15.000  – „Protekt Point“ DOO, Пријепоље (Крсман Крповић),

 15.000* – Омладинска задруга „Београд“, Београд (Томислав Секулић),

 15.000* – „Мотус“ ДОО, Београд (Милан Синановић),

 15.000* – „Roma Company“ ДОО, Београд (Немања Романдић),

 15.000*  – „Star Company“ DOO, Београд (Славица Вучићевић),

 15.000*  – “Kuč Company” DOO, Крагујевац (Јездимир Куч),

 15.000* – „Пан комерц” ДОО, Пожега (Божидар Пановић),

  12.000* – „MiMS Team“ DOO, Љубовија (Дејан Степановић),

  10.000*  – “Nips Group” DOO, Београд (Ненад Мињовић),

  10.000*  – “N office Solutions” DOO,Београд (Ненад Нешић),

  10.000* – „Pagus Company“ DOO, Београд (Момир Паунић),

  10.000* – Завичајно удружење Нововарошана, Београд (Зоран Гујаничић),

    5.000* – “NCA Investment Group” DOO, Београд (Слободан Вучићевић),

    5.000* – „Dexy Co“ DOO, Београд (Слободан Вучићевић),

    5.000* – „Silver Lake Investment“ DOO, Београд (Слободан Вучићевић),

    5.000* – „Архип“ ДОО, Београд (Ивана Вучићевић),

    5.000* – „Златарске новости“, Нова Варош (Дана Шуњеварић),

    5.000* – Предшколска установа  „Невен“, Прибој (Јасна Којадиновић),

    5.000* – SUR „Quick“, Београд (Владан Шапоњић),   

    5.000* – Удружење „Кнезови Рашковићи“, Штитково-Нова Варош (Милош Вјетровић),

    5.000* – Радио „Јавор“ ДОО, Ивањица (Стево Дамљановић),

    5.000* – СУР „Свануће“, Пријепоље (Снежан Томашевић),      

    5.000* – SZTR “Orao computers”, Сјеница (Петар Филиповић),

    5.000* – Удружење Пљевљака „Брезник“  Београд (др Бајо Цмиљанић),

    5.000* – СУР „Луг“, Бистрица-Нова Варош (Наташа Дучић),

    5.000* – АД Угоститељство „Златар“, Нова Варош  (Слободан Дучић),    

    5.000* – СЗТР „Наташа“, Нова Варош (Драган Матијевић),

    5.000* – СЗТР „Дрвопром“, Нова Варош (Миомир Грбовић),

    5.000* – СУР „Дабар“, Прибојска Бања-Прибој (Радољуб Миковић),

    5.000* – „Харизма“ ДОО, Београд (Душко Полић),   

    5.000* – „Codex Print“ DOO, Горњи Милановац (Горан Каровић),

    5.000*  – СР „27. Март“, Нова Варош (Миле Поповић),

    5.000*  – ЗТР “Бојић“, Прибој (Мирослав Бојић),

    5.000*  – Удружење Крагујевчана, Београд (Зоран Матовић),

    5.000*  – Удружење Прибојаца, Београд (Зоран Пешовић),

    5.000*  – Завичајно друштво Ариљаца, Београд (Драги Лукић),

    5.000*  – Удружење Пријепољаца, Београд  (Миодраг Драгутиновић),

    5.000*  – Завичајно друштво „Краљево“, Београд (Милан Новаковић),

    5.000* – Удружење „Братство Љујића“, Београд (мр Велибор Љујић),

    5.000*  – Удружење „Унисет“, Београд (Наташа Ранитовић),

    5.000* – СТУР “Горава”, Крајчиновићи – Прибој (Младоје Радовић),

    5.000* – „Debox“ DOO, Београд (Дејан Којичић),

    5.000*  – Дом културе Ивањица, Ивањица (Милан Крунић),

    5.000* – СТР „Вива“, Прибој (Зоран Благојевић),

    5.000*  – Карате клуб „Европа“, Београд (Ливиус Бунда),

    5.000*  – Хуманитарна организација „Срби за Србе, Београд (Игор Рашула),

    5.000* – „Златарпласт“ АД, Нова Варош (Мићо Зорић),

    5.000* – СЗТР “Брђанка”, Штитково – Нова Варош (Љубенко Вјетровић),

    5.000* – Резерват „Увац“ ДОО,  Нова Варош (Миљка Дучић),      

    5.000* –„Златаршпед“  ДОО, Кокин Брод – Нова Варош (Војко Пушичић),

    5.000* – „Стефан“ ДОО, Ариље (Милан Стефановић),

    5.000* – “Es Тоurs” DOO, Прибој (Есад Строил) и

    5.000* – “ТМТ” ДОО, Београд (Милорад-Мишко Стевовић).

Напомена:

1)     Уз назив уплатиоца правног лица стоји име физичког лица чијом заслугом је извршена уплата.

2)     Звездица (*) на износу уплате означава да је уплатилац члан Хуманитарне организације у статусу правног лица, без обзира да ли је у 2016.години уплатио чланарину или није. „Стара Рашка“ је једина невладина организација у земљи која има за чланове правна лица, у знак подршке овој Организацији.

3)     Један број донатора и чланова правних лица из неких разлога није у 2016.години извршио уплату донације и чланарине. Очекујемо да ће они наставити са уплатама у наредним годинама.

 

б) Уплатиоци прилога за хуманитарне и друге намене

                 20.000 динара, Данијела Селаковић, Ужице,

                15.000 динара, лазар Мосуровић, Београд,

                12.850 динара, Војин Вучићевић, Београд,

                11.000 динара, Славица Радуловић, Пријепоље,

                  5.000 динара, Ђорђе Ристић, Београд,

                  5.000 динара, Бојан Ђуровић, Суботица,

                  5.000 динара, Горан Брајовић, Сјеница,

                  5.000 динара, Дејан Којичић, Београд,

                  5.000 динара, др Зага Попадићш, Београд,

                  5.000 динара, Властимир Ристић, Београд,

                  4.000 динара, Никола Кривошић, Београд,

                  3.000 динара, Љиљана Маријановић, Београд,

                  3.000 динара, Даница Николић, Београд,

                  2.000 динара, Велимир Куртић, Београд,

                  1.500 динара, Велибор Ђурић, Београд,

                  1.000 динара, Станко Кувекаловић, Београд,

                  1.000 динара, Владица Соковић, Београд и

                  1.900 динара, пет уплатиоца од 200 до 500 динара.

           

в) Спонзори односно донатори у роби и услугама

Самоиницијативно или на молбу Хуманитарне организације неки су спонзорством у роби или услугама дали значајну помоћ која се може вредновати као новчана помоћ. Према данашњој ситуацији у земљи биће све више донатора и спонзора у роби и услугама.

У наставку наводимо имена спонзора:

1)     Hypo Aple Adria banka AD, сада Addico banka AD из Београда, највећи је робни донатор Хуманитарне организације. У 2016.години донирала је 200 ормара, 100 столова 30 столица и 30 рачунара. Ова роба уручена је као хуманитарна помоћ здраству и другим установама социјалног карактера у Рашкој области (Пријепоље, Прибој, Нова Варош, Сјеница и Ужице).

2)     Рибље газдинство“Ечка“ из Лукиног села (Мирослав Дејковић и Ненад Радуловић) донирало је 6.500 рибљих паштета, које су уручене као хуманитарна помоћ Дечијој установи „Невен“ у Прибоју.

3)     „Movem Co“ DOO из Београда (Његослав Трифковић) донирао је рачунар за потребе канцеларије Хуманитарне организације.

4)     „Movem Toy“ DOO из Београда (Милијана Трифковић) донирао је 650 дечијих играчки, намењених деци у предшколским установама у Рашкој области. Роба чека на поделу, која је одложена због временских прилика.

5)     „Dexy Co“ DOO из Београда (Слободан Вучићевић) донирао је 100 вредних новогодишњих дечијих пакетића, који су подељени деци у Предшколској установи „Невен“ у Прибоју.

6)     Предузеће „Сложна браћа“ и Хотел „Златарски бисери“ из Нове Вароши (Војко Пурић), бесплатно су дали пловне објекте за крстарење Увачким језером 40 донатора Хуманитарне организације, у дужини око 30 км и трајању једног целог дана.

7)     Удружена предузећа „Omnico distribucija“, „Dominice“ и „Kolid Intrernational“ из Београда донирали су већу количину кондиторских производа, који су уручени Предшколској установи „Невен“ у Прибоју.

8)     Градска општина Нови Београд из Београда уступила је бесплатно свечану салу за одржавање Скупштине и обележавање Славе Организације.

9)     Ресторан „Маринада“ из Београда (Рајко Добросављевић) више пута био је домаћин пословних ручака руководства Хуманитарне организације са донаторима и пословним партнерима.

10) Један од оснивача Хуманитане организације и њен велики активиста Раде Прелић камером и фото апаратом пратио је све догађаје и активности Хуманитарне организације. Његова је заслуга што Организација има толико видео материјала да је афирмише у земљи и дијаспори.

11) Рајко Добросављевић, мр Велибор Љујић, Милојко Обућина, Чедо Вучићевић и Његослав Трифковић својим аутомобилима обављали су превоз за потребе Хуманитарне организације.

Вероватно има доброчинитеља који су заслужили да буду поменути, а нису. Њима дужно извињење што су изостали, али и порука да буду опет доброчинитељи, а убудуће неће бити заборављени.

 

IV УТРОШАК СРЕДСТАВА

 

            Исплате односно трошкови могли су се поделити и у петнаест група према природи плаћања, али су приказани у шест група. Са додатним образложењем за сваку групу чланови и донатори имаће увид у расподелу средстава.

 

  1. 1.      Божићни поклони болесној и сиромашној деци – 3.344.997 динара

Поклоне је добило 637 деце по 5.000 динара, што износи 3.185.000 динара. Подела поклона у четири града (Пријепоље, Прибој, Нова Варош и Сјеница) трајала је три дана, у којој је учествовала четворочлана делегација Организације. За организовање и поделу средстава било је доста посла и трошкова, који износе 159.997 динара. Ове трошкове чине: банкарска провизија; трошкови медија; трошкови превоза; преноћишта и угоститељских услуга за делегацију; трошкови ангажовања људи за припрему и поделу поклона, укључујући ту и сачињавање спискова деце; и трошкови заједничких ручкова са сарадницима из сва четири града после извршене поделе. Од укупног износа трошкова 3.300.000 динара покривено је донацијом из Канаде, а разлика средствима Хуманитарне организације.

 

  1. 2.      Трошкови Славе и Скупштине Организације – 454.108 динара

Рашчлањавање трошкова до детаља може послужити Управном одбору да заузме став како убудуће смањити трошкове, односно шта избацити из програма и како рационалније организовати Славу и Скупштину, како редуковати трошкове Славског ручка и коктела. Трошкови штампања Извештаја о раду и Статута нису у овој групи трошкова.

Следи приказ појединачних трошкова:

55.207 динара – ПТТ трошкови (поштарина)

58.357 динара – партиципација трошкова превоза за долазак из Рашке области

60.000 динара – испалћене неграде

142.000 динара – Славски ручак

100.000 динара – Славски коктел

20.000 динара – израда филма

10.000 динара – набавка и исписивање признања

8.544 динара – остали трошкови

Трошкове Славског ручка рефундирао је (донацијом) домаћин Славе г. Светозар Аврамовић.

 

  1. 3.      Режијски трошкови – 1.587.639 динара

Ови трошкови могу се анализирати само ако се рашчлане по сродности. Највећа ставка су трошкови за радно ангажовање: запосленог у канцеларији Организације, повремена ангажовања радне снаге, трошкови ангажовања на прикупљању чланарине физичких и правних лица, и друга ангажовања, укупно 924.185 динара. Закуп пословног простора у Београду и Пријепољу износи 275.200 динара. ПТТ трошкови износе 91.014 динара, без поштарине за Скупштину који садрже трошкове телефона, укључујући и мобилне телефоне, поштанске услуге, интернет и друго. Комуналне услуге износе 60.252 динара, са највећом ставком за струју у износу од 46.607 динара, са напоменом да се канцеларија греје на струју. Остатак трошкова у износу од 236.988 динара чини: 26.900 превоз у граду (такси и гориво), 57.550 динара канцеларијски материјал, 35.958 динара трошкови потреба у канцеларији (репрезентација и др), 86.820 динара штампање аката (Извештај о раду, Статут и др.) и остало 28.760 динара.

 

  1. 4.      Донације и спонзорство – 2.867.132 динара

Годинама Хуманитарна организација селективно даје донације и спонзорства из својих или за то наменских средстава. Наводимо појединачно кориснике са износима преко 20.000 динара, а до тог износа само њихова имена односно називе.

Љујићи из Бистрице у општини Нова Варош 1.714.782 динара (наменска донација из Шведске), Епархија будимљанско-никшићка 370.000 динара ( наменска донација групе донатора Хуманитарне организације и додатно 1.000 евра наменски од поч. Зорана Брашанца), Црква у селу Штитково у општини Нова Варош 260.000 динара наменска донација из Канаде и 100.000 динара из средстава Хуманитарне организације, СКУД „Његош“ из Сјенице 100.000 динара, Удружење „Братство Љујићи“ из Београда 69.350 динара (наменска донација из Шведске), Удружење „Кнезови Рашковићи“ из села Штитково у општини Нова Варош 35.000 динара и Завичајно удружење Нововарошана у Београду 35.000 динара. Даље наводимо кориснике средстава без приказивања износа примљених средстава, чији се износ креће од 5.000 до 20.000 динара, а укупно 183.000 динара: Радио „Јавор“ из Ивањице, Дом културе у Новој Вароши, Дом културе у Ивањици, Љујићи из Бистрице код Нове Вароши, Хуманитарна организација „Срби за Србе“ из Београда, Школа „Свети Сава из села Баре у општини Сјеница, Удружење Прибојаца у Београду, Удружење „Бабине“ из села Бабине у општини Пријепоље, Карате клуб „Европа“ из Београда, Црква у Прибоју и Завичајно друштво „Краљево“ из Београда.

           

  1. 5.      Маркетинг (репрезентација, реклама и пропаганда) – 1.112.406 динара

Трошкови маркетинга могли би да се поделе на плаћање због остварених ефеката и на плаћање нечега што се очекује. И једни и други су ради користи Организације, остварене или очекиване. Један део трошкова је ради промоције и подизања угледа и значаја Хуманитарне организације.

Највећи део трошкова односи се на Манифетацију на Јавору одржану 7. Августа, односно на обележавање 140 година од Јаворског рата, одржавање Часа историје и Сабора српске омладине из матице и расејања, који износе 906.347 динара. За покриће трошкова Јаворске манифестације Хуманитарна организација је добила наменске донације у износу од 810.000 динара. Следећа ставка трошкова по висини су угоститељске услуге, у износу од 135.865 динара. Трошкови медија износе 46.194 динара и трошкови поклона (репрезентације) у изузетним приликама износе 24.000 динара.

 

  1. 6.      Остали трошкови – 1.674.883 динара

Овде су сврстани трошкови који нису обухваћени у предходним групама трошкова, а састоје се од: 459.798 динара новчане хуманитарне помоћи за 41 лице у распону од 5.000 до 15.000 динара; 125.000 динара за две хуманитарне помоћи од наменске донације из Канаде, 102.870 динара за набавку штампача и друге робе за хуманитарну помоћ здраственим установама; 70.000 динара за путовање у Немачку; 721.400 динара за воћне саднице које су подељене воћарима у Рашкој области; 25.904 динара банкарска провизија; и 169.911 динара износ осталих трошкова ове групе (путовања у Рашку област, превоз и подела садница, подела хуманитарне помоћи и др.).

Специфицирани трошкови у 6 група износе 11.041.165 динара. Са текућег рачуна у току године испалћено је 12.043.891 динар. Разлика од 1.002.762 динара састоји се од исплата, које нису напред обухваћене и то: 449.500 динара враћене позајмнице, 160.000 динара погрешна исплата, 106.300 динара враћена неоправдана средства по конкурсу, а остатак се односи на аконтацију трошкова који су уследили у току године.

 

V.  ПОГЛЕД  У БУДУЋНОСТ

 

Искуство из претходних година трасира пут будућности Организације.

            Без правих идеја нема прогреса, с тим што идеје које нису остварљиве нису праве идеје. У свим досадашњим годишњим Извештајима о раду најављивани су будући задаци Организације, који су касније уношени у Програм рада. Нема разлога да тако не буде и ове године.

            Статут Организације усвојен 26.фебруара 2016.године из објективних разлога није у потпуности заживео у овој години. У наредној години мора се остваривати, уз могућу његову измену и допуну. Применом новог Статута промениће се досадашњи начин пословања односно функционисања Организације, свакако набоље. Императив за то је постављање задатака који гарантују остваривање циљева Организације. С тим у вези, волонтерски рад надаље не гарантује успех, јер нема више волонтера толико посвећених хуманитарном раду да њихов рад гарантује задовољавајући успех.

            Проширењем списка донатора, јачањем сарадње са државом и дијаспором, усвајањем изазовних хуманитарних и социјалних пројеката, одабиром правих људи који ће бити носиоци активности и већим ангажовањем органа и појединаца из Организације створиће се амбијент за успешан рад, пре свега за стицање потребних средстава.

            Упоређивањем годишњих Извештаја о раду, па и Извештаја за 2016.у односу на претходне године, приметно је да велики број донатора престаје да то буде, или смањује годишњи износ донације. Постоји за то више разлога и објашњења: промена власничке структуре донатора, престанак рада или смањење успешности пословања, презасићеност у хуманитарним давањима и слично, али нажалост има и оних који немају наведене разлоге. „Стара Рашка“ је захвална свима који су били њени донатори, а неки од њих уписани су златним словима у књиге ове Организације. Без њихових донација биће тешко, али је могуће. Управни одбор и менаџмент Организације морају уложити напор да се превазиђу последице изосталих донација, тако што ће се мобилисати на проналажењу нових донатора и повећању донација од стране постојећих донатора.

            Управни одбор и руководство Организације приоритетно се морају бавити прикупљањем средстава, па тек онда њиховом расподелом. Управни одбор као орган који води пословну политику мора обезбедити услове за успешан рад Организације и директно доприносити том успеху.

 

26.02.2017.године                                                                                                                                                                                                                                        У П Р А В Н И  О Д Б О Р       

                                                                                    Милован Ивановић, председник