Садржина текста заокружена је са 2017. годином, са годином пунолетства Организације, са освртом на њен осамнаестогодишњи рад и успехе. Прича не би била целовита ако се не наведу мотиви осниовања и рада ове хуманитарне и националне организације, која не повређује било чија национална, верска и имовнинска осећања и права. Својим деловањем помаже свима, држећи се свог слогана хуманост нема нацију.
Посматрајући процесе деведесетих година прошлога века који су се догађали на простору Рашке области – распад СФРЈ, грађански рат у окружењу, економске санкције уведене Србији, галопирајућа инфлација и бомбардовање Србије од стране НАТО снага 1999. године, који процеси су зауставили производњу, уништили привреду, изазвали општу незапосленост и пад куповне моћи и тиме довели људе у безнађе, група Рашчана у Београду одлучила је 2000. године да оснује хуманитарну организацију за Рашку област, која ће пружати помоћ тамо угроженом становништву. Та посвећеност Рашкој области, светој српској земљи, колевци средњовековне српске државности и духовности и данас траје.
Организација је основана 17. априла 2000. године. Њена прва регистрaција извршена је у Савезном министарству правде СРЈ, под бр. 371-262/2000-07 од 26.04.2000 године, као Фондација „Миливоје Мића Мандић“, а наставила са радом као Хуманитарна организација „Стара Рашка“ по решењу Министарства за државну управу и локалну самоуправу РС бр. 130-024-00-0589/2007-07 од 14. марта 2007. године и решењу о пререгистарцији Агенције за привредне регистре РС бр. БУ 11668/2011 од 15. маја 2011.године, са матичним бројем 17249517 и ПИБ-ом 101710086.
Седиште Организације је на Новом Београду (11070), Улица булевар уметности 27/I.
„Стара Рашка“ својом активношћу у Рашкој области покрива општине: Пријепоље, Прибој, Нова Варош, Сјеница, Нови Пазар и Тутин, простор од близу 5.000 км². По попису из 1961.године на овом простору живело је око 300.000 становника, од којих 70% Срба и 30% муслимана. Од тада број Срба се видно смањивао, тако да су неке средине остале без Срба и уместо мултиетничке постале етнички чисте. Према последњем попису (2011) број становника на овом простору је 239.000, од којих 32% Срба и 68% муслимана и Бошњака. Значи, за 50 година број Срба се смањио са 210.000 на 77.500.
Основни циљеви и задаци Организације су: побољшање услова за живот и рад угроженог становништва Рашке области; поспешивање његовог економског, социјалног, друштвеног, демографског, културног, духовног и сваког другог развоја; и заустављање његове миграције са овог простора.
Своје активности ради остваривања циљева и задатака Организације може проширити и ван Рашке области.
Циљеви Организације (члан 10. Статута):
-
да Рашка област остане и опстане као мултиетнички простор;
-
да се у Рашкој области одржи постојећа демографска структура становништва;
-
да се у Рашкој области побољшају услови за живот и рад становништва; и
-
да се у Рашкој области створе услови за квалитетан суживот, толеранцију и разумевање између етничких и конфесионалних структура.
Задаци Организације (члан 11. Статута):
-
давање хуманитарне и социјалне помоћи;
-
пружање помоћи члановима Организације у случајевима тешке болести и смрти;
-
решавање социјалних проблема;
-
очување вредности породице, подршка склапању бракова и рађању деце;
-
брига о младима;
-
екологија - заштита човекове средине;
-
очување културног и духовног наслеђа;
-
реализовање пројеката из области савременог старалаштва;
-
чување и развијање традиција ослободилачких ратова Србије;
-
сарадња са дијаспором и верским заједницама;
-
сарадња, подршка и помоћ другим хуманитарним организацијама и завичајним удружењима, здраственим, културно-просветним и научним установама, културним и спортским манифестацијама и ствараоцима из наведених области;
-
подршка ревитализацији села – изградњи инфраструктуре и унапређењу пољопривреде и сеоског туризма;
-
подстицање повратка породица из града на село и насељавање села Рашке области;
-
помоћ у обнови и изградњи историјских објеката и објеката духовности и културе;
-
омасовљавање и ширење Организације у земљи и ван земље; и
-
друге активности у складу са Статутом, Програмом рада и законом.
Организациона структура Организације, њен број чланова и донатора, потврђују да је реч о једној моћној организацији, великој организацији гледано по простору на коме делује (у Србији и дијаспори), броју субјеката који је подржавају, висини средстава којима располаже и угледу који ужива код народа.
„Стара Рашка“ има Испоставе у свим општинама Рашке области, Подружнице у Ужицу, Чачку, Краљеву, Крагујевцу и Новом Саду, Филијале у Канади, Немачкој и Шведској. Данас Хуманитарна организација има 3.700 чланова физичких лица, око 200 чланова правних лица (јединствен случај у Србији) и исто толико сталних и повремених донатора, од којих је до сада прикупила у земљи и дијаспори око три ипо милиона евра, нерачунајући вредност робних донација, и све то уложила у Рашку област, осим у два случаја, када је велику хуманитарну помоћ пружила Краљеву у 2011. години, које је задесио разорни земљотрес (2010), и велику помоћ становништву неких подручја Србије и Републике Српске која су имала катастрофалне поплаве (2014).
Скупштина је највиши орган Организације. Скупштина бира на 4 године председника Организације и председника Скупштине, а на две године бира Управни одбор и Надзорни одбор.
Управни одбор броји 15 чланова, који бирају председника и заменика председника. Одбор именује директора Организације, бира извршне директоре (за пројекте, здраство и дијаспору и вере) и секретара Организације.
Надзорни одбор броји 5 чланова, који бирају председника Надзорног одбора.
Импресивни су резултати које је Организација остварила за осамнаест година постојања и рада. Простор предвиђен за представљање „личне карте“ Организације не дозвољава да се шире наброји чиме се све „Стара Рашка“ бавила и какве резулатае је постигла. Зато овде само о најзанчајнијем и највреднијем: организовање „Златарске сиријаде“, у то време највеће привредно-туристичке манифестације у Рашкој области; оснивање (2008) и одржавање на планини Јавор Сабора српске омладине из матице и расејања, на коме је до сада у културно-уметничком програму учествовало око 70 ансамбала из земље и дијаспоре, а гледало их више од 100.000 људи; одржвање на Јавору Часа историје; обележавање српско-турског рата (1876-1878); у којој манифестацији (12. јула) учествује и Војска Србије; подела воћарима више од 70.000 воћних садница; помоћ сточарима у набавци 600 оваца и коза; непосредно или посредно помагање у склапању више од 300 бракова између момака из Рашке области и шире и девојака хришћанки из Скадарске регије у Албанији, што је у домену националног програма; давање помоћи болесној и сиромашној деци (вредност око 500.000 евра) и брига о збрињавању и лечењу оболелих од леукемије и других облика тешких карцинома. Са овим се списак не завршава. Списак се наставља помоћима, давањима и доброчинствима: дечијим установама, здраству, болесним и сиромашним и на други начин угроженим лицима, очувању породице (склапање бракова и рађање деце), помоћ селу, спорту, развоју туризма, изградњи и обнови објеката духовне културе, активно учешће у очувању традиције и културног наслеђа, помоћ свему што је од националног значаја, посебно што је у интересу Рашке области.
Нема у Србији хуманитарне организације нити било које организације цивилног друштва да пружа помоћ у толико области друштвеног живота као што то чини Хуманитарна организација „Стара Рашка“. Нема организације са толико циљних група колико их има ова Организација. У неким областима и облицима чињења „Стара Рашка“ представља продужену руку државе, јер ради неке послове уместо државе, па је крајње време да држава јаче подржи ову Хуманитарну организацију у остваривању њених циљева и задатака, да је подржи да буде репрезентативна Хуманитарна организација у земљи.
Вреднујући све што је „Стара Рашка“ остварила на хуманитарном, социјалном и духовном плану Српска православна црква ју је одликовала Орденом Светога Саве.
