Хуманитарна организација Стара Рашка представља једну од ретких невладиних организација која не ради - против Србије. Отуда је неретко међу људима из Организације истицано да је њен природни развој да прерасте у национални покрет, без политичких претензија. Многе угледне личности квалификују је као једну од највећих хуманитарних организација у Србији.
Иза сваке велике идеје стоји низ ситних, али важних корака, па је тако било и у случају оснивања наше организације. Распад СФРЈ, грађанки рат у окружењу, економске санкције, галопирајућа инфлација и на крају НАТО бомбардовање 1999. године економски су уништили Србију, амеђу онима који су најгоре прошли је и Рашка област. Уништена је привреда, заустављена производња, завладала је општа незапосленост, пала је куповна моћ, људе је обузело безнађе.
Ослушкујући живот у Рашкој области 90-их година прошлог века наметнула се потреба пружања хуманитарне и сваке друге помоћи угроженом народу на том простору. Неколицина људи из овог краја беспомоћно је гледала шта се догађа и знала да нешто мора да се чини., Уследили су договори, окупљања, планирања, да би двојица Нововарошана, Војин Вучићевић и Раде Прелић, вођени сличном идејом, повукли одлучујући потез: оснивање Хуманитарне фондације, са приоритетним задатком да се помогне сеоским подручјима у Рашкој области, како је изворно звучала идеја тих дана.
Место њиховог случајног сусрета и договарања било је Завичајно удружење Златараца које је основао и водио Миливоје Мића Мандић, тада сигурно најпознатији Нововарошанин у Београду, човек који је несебично прихватао и помагао ученицима, студентима и незапосленима, свима који су у потрази за бољим и лакшим животом стизали у престоницу.
Као резултат тог договора 17. априла 2000. године у Свечаној сали СО Нови Београд одржана је Оснивачка скупштина Хуманитарне фондације "Миливоје Мића Мандић" са 21 оснивачем: Војин Вучићевић, Станојла Мандић, Раде Прелић, Славица Жугић, Милоје Вукашиновић, Мехмед Ибишбеговић, Радош Папић, Борка Папић, Миодраг Папић, Велибор Љујић, Вера Ристић, Милун Василић, Милорад Брзаковић, Исмет Крџовић, Павле Жунић, Владан Шапоњић, Зоран Пауновић, Ђурађ Прерад, Босиљка Ковачевић, Бранко Цуцић и Драган Поповић.
На Оснивачкој скупштини, у знак захвалности за све што је учинио, одлучено је да Фондација носи име Миливоја Миће Мандића, који није дочекао овај значајан догађај као приврженик свог завичаја. Несебично је помагао народу свог краја. Његовом идејом и заслугом у Београду је основано Удружење Златараца, којим је он руководио све до смрти 1998. године. Током седмогодишњег рада под овим именом Фондација је остварила изванредне резултате, што је оставило неизбрисив траг у укупном вредновању постојања и рада ове организације.
Све док се активност Фондације одвијала на простору одакле потиче и где је живео Мандић, у окружењу које га је знало, поштовало и волело, није се постављало питање назива Фондације. Међутим, ширењем њених активности у земљи и ван ње, показало се да ово име уноси забуну, многи су мислили да је реч о живом човеку, па му би се и лично обраћали за помоћ, што је све резултирало променом имена. На Скупштини 26. фебруара 2007. године организација је променила име у Хуманитарна организација Стара Рашка, које носи и данас, као правни следбеник преузевши сва права и обавезе Фондације. Све што је Фондација до тада урадила и што ће убудуће постизати, најбоља су потврда посвећености ономе што симболизује име и дело Миливоја Миће Мандића.
Хуманитарна оргнизација Стара Рашка данас броји више од 4.000 чланова физичких и више од 100 чланова правних лица, што представља армију људи посвећених циљевима и задацима наше организације. Као резултат њихових свеукупних напора је прикупљених и подељених више од 4 милиона евра хуманитарне помоћи, крз отворен и транспарентан рад свих органа.
Према статутарном устројству Хуманитарна организација има колективне органе, које чине: Скупштина, Управни и Надзорни одбор, као и инокосне: председника ХО, председника Скупштине, и извршне органе: директора, извршне директоре и секретара. Стара Рашка има Испоставе у свих шест општина Рашке области: Прибој, Пријепоље, Нова Варош, Сјеница, Нови Пазар и Тутин, као и Подружнице у Ужицу, Чачку, Краљеву, Крагујевцу и Новом Саду и Филијале у Канади, Немачкој и Шведској.
