РАЈКО ДОБРОСАВЉЕВИЋ, председник ХО
врхунски угоститељ, међу најбољима у Београду и Србији, власник престижног ресторана Маринада, рођен у селу Шаник код Лучана, спада међу највеће донаторе Старе Рашке, иницијатор и први финансијер Високе хотелијерске школе на београдском Кошутњаку. Постао је поборник давања и помагања по угледу на предратне донаторе, па за њега кажу да "није помогао само оном ко није тражио". Ожењен је и отац три сина, који настављају очевим успешним путем.
ДУШКО ПЕШИЋ, председник Управног одбора ХО
Дипломирани инжењер саобраћаја, вештак, одговорни пројектант, проверивач и ревизор за област саобраћаја, докторанд на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду. Има скоро две деценије искуства у области безбедности саобраћаја, са учешћем у великом броју радних група задужених за израду стратешких, законских и подзаконских аката Републике Србије. Радио је на Саобраћајном факултету као сарадник и асистент, а од 2014. године запослен је у Агенцији за безбедност саобраћаја, где је обављао дужности начелника, затим директора, а тренутно је на позицији секретара. Рођен је 1980. године у Новом Пазару, одрастао у Сјеници. Члан је Завичајног удружења Сјеничана у Београду од оснивања и ХО ''Стара Рашка'' од 2020. године. У браку је и отац Лазара
ЗОРАН ПЕШОВИЋ, председник Скупштине ХО
Рођен у Прибоју 1967. године, дипломирани инжењер саобраћаја, председник Удружења Прибојаца у Београду од 2007. године, а од 2016. године председник Скупштине ХО, богато радно искуство у струци у ЈП Путеви Србије, Влади Републике Србије, Саобраћајном факултету БУ, овлашћени судски вештак и носилац многобројних јавних функција. Ожењен и отац троје деце.
ВОЈИН ВУЧИЋЕВИЋ, извршни директор
оснивач, алфа и омега Хуманитарне оргнизације, рођен у Штиткову код Нове Вароши 1937. године, економиста, службовао у Пријепољу, Касидолу, Прибоју и Београду, калио се кроз рад завичајних удружења са простора Рашке области. Да није њега, вероватно не би било ни Старе Рашке, којој је посветио цео свој живот, често жртвујући и своју породицу. Део признања за то заслужују и његова покојна супруга Драга, учитељица и синови Слободан и покојни Мома, који су пратећи оца дали велики допринос.
