За славу и Дан организације одабран је 26. фебруар, који се у Српској православној цркви обележава као Свети Симеон Мироточиви, у спомен на великог српског жупана Стефана Немању, оснивача династије Немањића. Оснивањем сестринске организације истог имена у Торонту у Канади, наши сународници одлучили су да и њихов светац заштитник буде Свети Симеон Мироточиви. Тако и данас он повезује на раздаљини две организације и њихове чланове у симболичком обележавању славе, паљењу свеће, резању славског колача и заједничког деловања за добробит људи у Рашкој области.
Налазећи у животу Светог Симеона Мироточивог духовну инспирацију и неписани завет својим потомцима, хуманитарци из Старе Рашке сваке године, почев од 2002, славећи славу по свим православним обичајима, истовремено обележавају и Дан хуманитарне организације. То је увек лепа и достојанствена свечаност и прилика за изражавање захвалности свима који су нешто учинили за остваривање циљева окупљајући људе у ово специфично и хумано братство. На овај дан најхуманијима се додељују признања, а највише времена се користи за дружења и договоре о ономе што предстоји, уз мезе и пиће, које обезбеђују спонзори, како хуманитарни буџет не би био оштећен ни за један динар.
Сваке године, посебно пре пандемије корона вируса, окупљао се све већи број људи да би се тај број попео на више од 400 душа. Ово дружење, по правилу, увек је пратила и нека пригодна културна манифестација, једном је то била промоција филма "Путевима Старе Рашке", сценаристе Милована Витезовића и редитеља Ивице Видановића, други пут изложба фотографија репортера Танјуга и оснивача Старе Рашке Радета Прелића, затим промоција књиге "Сјеница" аутора Салиха Селимовића, о којој је надахнуто говорио историчар академик др Славенко Терзић. Програм су својим песмама обогаћивали књижевник Слободан Ракитић, вокални извођач Светлана Стевић и музичар Љуба Димитријевић, са својом групом, а све то уз присуство или изасланика Његове Светости тадашњег патријарха српског г.г. Павла, или епископа канадског г. Георгија.
Од 2008. године обелеђавање славе обогаћено је старим српским обичајем, именовањем кума или домаћина славе. Први кум славе био је Рајко Добросављевић, председник организације и један од највећих донатора током скоро четврт века постојања организације. Следеће године био је то Ивица Видановић, потом "алфа и омега" рада ХО током свих ових година Војин Вучићевић, оснивач и најзаслужнији за наш дуговечни рад. У следећој години, када Хуманитарна организација Стара Рашка обележава 25 лета постојања и рададомаћин славе биће проф др Радивоје Петровић, актуелни председник Управног одбора и дугогодишњи члан Старе Рашке.
Ко је био Стефан Немања, чије име и дело славимо?
Живео је од 1114. до 1200. године. Његовим доласком на власт почиње ново раздобље у историји Србије, стицање независности од Византије, ширење државе и њено унутрашње уређивање. Најзначајнији моменат у том времену је припајање Дукље, коју је Немања сматрао "својим отечеством и правом дедовином". Проширио је границе државе од долина Јужне, Западне и Велике Мораве, до северних обронака планине Рудник, цело Косово и Метохију и Пилот у долини Дрима. На западу допире до реке Цетине, обухватајући Травунију, Захумље и Неретвљанску област са острвом Мљетом.
У стварању независне државе потпуно се ослањао на цркву, коју је заузврат богато помагао и као ктитор градио нове храмове. Данашња Студеница и Ђурђеви ступови настали су у његово време, као што је богато даривао манастире у Јерусалиму, Витлејему, Риму, Цариграду и Солуну. Одрекао се власти у корист средњег сина Стефана и као монах повукао у своју задужбину Студеницу, док је његова жена Ана, као монахиња Анастасија, отишла и Свету Богородицу у Расу. На позив сина Саве долази 1197. године у манастир Ватопед, где њих двојица, уз дозволу византијског цара обнављају раније запуштени манастир Хиландар. Тамо је и преминуо три године касније.
Одмах по његовом упокојењу почео је да се ствара култ Симеона Мироточивог, чије мошти је монах Сава пренео у Студеницу и над њима измирио браћу Вукана и Стефана. Убрзо су му посвећена три житија која су саставили монах Сава, средњи син Стефан и хилндарски монах Доментијан.
