Не зна се поуздано да ли је лепа и млада Весна Стајкић (Лазоја) из Малог Борича код Скадра у Албанији ближа броју 300 или 400 девојака хришћанки из Албаније које су постале српске снахе последњих година, у чему велика заслуга припада Хуманитарној организацији “Стара Рашка”. Остаће запамћено да је њена свадба,  најлепша од до сада организованих у Скадарској регији девојкама које су се удале у Србију.

Лепа православка Весна (19) је усрећила дом Илије Јелића у селу Дебеља, Месна заједница Божетићи у општини Нова Варош, онако како је и њена сестра Драгана усрећила дом Ива Петаковића у Сјеници. Сватове са младом радосно и раздрагано у Дебељи дочекали су младожењини ближњи и даљни Јелићи, његови рођаци, комшије и пријатељи. А како и не би, када се у овом селу тек сваке десете године ожени по један момак. Захваљујући великом донатору и спонзору “Старе Рашке” Саобраћајном предузећу “Ласта” из Београда, на свадбу је путовало више од двадесет сватова, међу којима су биле и четири екипе из медија (“Танјуг”, Прва српска телевизија, Б-92, холандска TV VPRO – Емисија Метрополис и италијански дневни лист Коријере дела сера). У сватовима је било седам представника Хуманитарне организације из редова њеног руководства и чланства.

"У пустом српском селу Буђево на Пештерској висоравни, у коме народа само што није нестало, пролећа 2008. године поново се после паузе дуге равно две деценије - рађају бебе. Стара кућа буђевског домаћина Радосава Матовића, са двориштем пуним пелена које се суше на жици, на поветарцу, изгледа ових дана готово нестварно у селу у коме је некада живело 800, а сада је остало мање од 70 душа. И неколико стотина метара ниже, у центру Буђева, из куће Марка Новчића чује се плач бебе", записао је у свом репортерском запису новинар и велики пријатељ Организације Зоран Шапоњић, илуструјући парадигму својеврсног породичног препорода иницирног овим пројектом.

Много је оваквих потврда ваљаности пројекта Старе Рашке о склапању бракова са младим Албанкама из околине Скадра у оквиру борбе за повећање стопе наталитета у Србији. Током неколико година помогли смо склапање око 300 бракова српских момака са Пештера и из Рашке области са Албанкама хришћанкама, у којима је рођено више од 1.000 деце.  Нигде се тако јасно и чисто не види одумирање живота као на опустелим селима, затрављеним путевима, забрављеним домаћинским капијама, пределима без игде икога. Такве слике, нажалост, нису реткост ни у Рашкој области. Један од главних разлога таквог стања је и мали број новосклопљених бракова и све већи број нежења у поодмаклим годинама. У селима Рашке области на крају прве деценије овог века било је неколико хиљада нежења између 25 и 45 година старости.

Зато се Хуманитарна организација Стара Рашка у договору са СПЦ прихватила улоге колективног "проводаџије", помажући нежењама и потенцијалним невестама да створе нова домаћинства на селу, обнове огњишта и рађају потомке. Истраживане су и могућности склапања бракова са девојкама из Српске, Космета, Албаније, Русије. Највише се посрећило са Албанкама, католичке вероисповести, из Скадра и околине. Захваљујући томе, зановљена су многа огњишта, обновљене многе породице и домаћинства, поново се чује заборављени плач новорођенчади и жагор деце у селима овог краја. У том послу помогли су им сународници из Удружења Срба и Црногораца из Албаније "Морача - Розафа" из Скадра.

Пештерски момци, који су се захваљујући акцији Старе Рашке међу првима оженили Албанкама још 2007. године, поносе се својим младама. Неке од њих су на првом званичном сусрету после венчања на Сабору српске омладине на Јавору 2008. године гордо шетале своје стомаке до зуба. Новопридошле српске снахе су изванредне супруге, мајке и домаћице, па се често међу мештанима и народом овог краја могло чути да су оне на понос не само земљи из које су дошли, него и понос земље у коју су дошли. Младе које стижу на Пештерску висораван су старинског кова, патријархално васпитане девојке, које су се лако уклопиле у нову средину, брзо научиле српски језик, па се лако спроразумевају са укућанима и комшијама...

Све је добило шири значај када је Удружење Старовлашких младожења, које је у Сјеници основала Стара Рашка маја 2010. године, окупило у Хотелу Србија на дружење око стотину супружника мешовитих бракова са 45 деце. Све трошкове ове манифестације преузела је на себе Стара Рашка, успут још даривајући сву присутну децу. Немачка ТВ ЗДФ снимала је овај целодневни догађај више пута прикзујући и репризирајући овај снимак немачким и аустријским гледаоцима.

У трагању за удавачама из Албаније организовали смо у Скадру многобројне скупове, велике свадбе, делегације наше хуманитарне организације путовале су равницом Скадарске регије и гудурама Проклетије. Све то није било узалуд. Стара Рашка и даље прати живот мешовитих брачних парова и пружа им потребну помоћ у случјевима болести, смрти, даје помоћ деци из ових бракова. Још се препричава како је Стара Рашка у селу Буђево на Пештеру окупила лица из 40 бракова и сваком брачном пару поклонила по 500 евра, организовала заједнички ручак и даривала свако присутно дете.

Стицајем непредвиђених околности, остваривање овог успешног пројекта је прекинуто. Наставак рада на њему зависи, пре свега, од новчаних средстава, које треба обезбедити, пре свих држава, као доказани начин елиминације "беле куге" и то у безбедносно можда најосетљивијем подручју Србије, ако не рачунамо Космет.