ДУХОВНЕ СВЕЧАНОСТИ НА ЈАВОРУ

Полазећи од сопственог опредељења да нам је основни духовни задатак неговање националних вредности, историје, културе, традиције и обичаја, Хуманитарна организација Стара Рашка иницирала је још 2008. године одржавање више манифестација на планини Јавор: Сабор српске омладине из матице и расејања, обележавање годишњице Јаворског рата (1876 - 1878), помен борцима Јаворског рата и час историјд посвећен овом догађају из наше прошлости. Круна тог наума биће, свакако, обележавање 150 годишњице Јаворског рата 2026. године, чији ће покровитељ бити држава Србија и председник Републике, а главни организатор хуманитарна организација Стара Рашка.

Жеља свих добронамерних људи да оживи Рашка област, све то окупља већ 16 година две недеље пре Видовдана на Јавору и старо и младо, сједињује певаче и играче, осокољује мудре главе да кроз говоре и сећања укажу на значај који је овај крај имао и има у нашој Србији. Први пут одржан 2008. године Сабор српске омладине матице и расејања, на иницијативу Старе Рашке, окупио је 30.000 душа на тромеђи Ивањице, Сјенице и Нове Вароши. Хроничари веле да је то, можда, највећа манифестација икада одржана у Рашкој области. Жеља организатора била је да се саборовање врати изворним вредностима и да постане традиционално.

Јавор је изабран за место сабирања, упознавања и зближавања српске младости, са надом да ће то истовремено бити пригодан амбијент за склапање нових пријатељстава и бракова. Није случајно Сабор основан на Јавору. Планина на којој је у прошлости била српско-турска граница, царина, караула, шанчеви, вековима су раздвајали српски народ. Дошло је време да данас Јавор спаја Србе и српску омладину из целог света. Сабор на Јавори отворио је нову страницу и у борби против "беле куге", затирања огњишта, борбу за нови живот у овом делу Србије. Све то у атмосфери весеља, песме, игре и дружељубивости, рађања нових веза, стасавања новог живота, са поруком свеколиком националном корпусу у свету: сачувајмо Рашку област као колевку српства!

До сада је у културно-уметничком програму Сабора  учествовало око 80 српских ансамбала из матице и дијаспоре, а гледало их више од 100.000 људи. У програму већ годинама доминирају српско коло и гусле, два српска нематеријална културна наслеђа на листи заштићених културних добара УНЕСКО-а.

Јаворски српско-турски ослободилачки рат Србија обележава због губитка око 7.000 војника, као и због чињенице да је то био увод у победу Србије у Првом балканском рату 1912. године. Обележавање Јаворског рата почела је Стара Рашка, а последњих година наставила Војска Србије, у чији календар је званично и убележен датум 12. јул, на Петровдан када се сада већ под покровитељством председника Србија и уз почасни вод Гарде и присуство високих званичника Министарства одбране и Владе Србије, евоцирају сећања из древне прошлости народа овог краја, и то као државна манифестација

На дан Манифестације полажу се венци на споменик мајору Михајлу Илићу и Спомен обележје ратницима на Калипољу, где је само у једном дану погинуло 600 војника, одају војне почасти и поздравља застава. Уочи Видоврана 1876. године, на Калипољу испод Јавора сукобиле су се турске снаге и српска војска. На врху планине, крај "Споменика изгинулим борцима на Јавору и Калипољу са јаворским јунаком мајором Михајлом Илићем у ратовима за независност Србије 1876. и 1877. године" , међу белим крстовима, крај оновременог очуваног шанца у коме су крв лили још Карађорђеви устаници, окађени су гробови јунака и преливени црвеним вином... Низ косе које са Јавора воде према селима Љепојевићи и Кладница у Калипољу, мало је ко од мештана заорао бразду а да није наишао на кости јаворских јунака посејане широм ове планине током ратова з анезависност Србије.

Поводом обележавања овог догађаја Стара Рашка издала је монографију "Планина Јавор у историји Срба" др Војислава Суботића, а све са намером да важне моменте из наше историје не прекрије трагични вео заборава. Мало је који домаћин из Буковика, или Љепојевића, Божетића, Катића или Кушића отишао кући да у џепу није однео ову књигу да чита о јунаштвима Срба.

У Цркви - спомен костурници на Јавору , чију изградњу је иницирала Стара Рашка, држи се помен српским ратницима. Помен служи владика милешевски, уз саслужење свештенства Епархије милешевске. Овим црквеним обредом који се усталио, обележавање значајног датума из наше историје на Јавору постало је и црквена манифестација. Круг сећања на Јавору заокружује се својеврсним Часом историје о Јаворском рату. У првим годинама текст за овај део манифестације писао је познати српски писац Милован Витезовић, а текст су говорили београдски глумци. Последњих година Час историје чини изложба оригинал скица са бојишта Јаворског рата, које је Стара Рашка добила од Историјског музеја у Паризу и стручна предавања у земљи и српској дијаспори еминентних историчара на тему Јаворског рата.

О саборовањима на Јавору много се зна и у земљи и у расејању. "Резервације" и најаве долазака и наступа КУД сваке године стижу из Шведске, Аустрије, Немачке, Швајцарске, Француске, али и из далеког Ванкувера и Торонта у Канади. Да би Манифестација могла да одговори све већим захтевима наших људи широм Србије и света, мора се на Јавору изградити одговарајућа инфраструктура, бина од чврстог материјала и неопходни грађевински објекти, потребни и за Манифестацију, али и за развој туризма у ово