КАКО ЗАУСТАВИТИ ИСЕЉАВАЊЕ СРБА
Број Срба у Рашкој области као њиховом митском и историјском завичају перманентно се смањује. Отуда и оцена стручњака, изречена више пута али недовољно фокусирана у јавности, да данас, не рачунајући Косово и Метохију, нема у српским земљама угроженијег подручја него што је Рашка област. Руковођен овом вишедеценијском чињеницом, Управни одбор Хуманитарне организације Стара Рашка усвојио је на својој првој седници у новом мандату 20. марта 2024. године пројекат под називом "Поваратак младих брачних парова на огњишта предака у Рашкој области", са основним циљем да заустави исељавање српског живља и на осмишљен и организован начин оживе сеоске средине у овом подручју. За остваривање прве фазе, или тзв пилот варијанте овог пројекта са неколико младих брачних парова, процењује се да је неопходно око 12 милиона динара, што би се обезбедило из донација, као и уз помоћ средстава државе и локалних самоуправа.
Нестајању Срба из Рашке области ХО супротставља се од почетка свог деловања оним што је најефикасније - економским мерама које би вратиле живот и људе на већ угасла огњишта, а спречило оне који су остали да оду, понудивши осмишљену економску стратегију ревитализације села. Усвојени пројекат је део континутитета таквог деловања. Српски домаћински поредак, који је требало да буде утемељен на снажном селу, данас у својим крхким остацима у читавој Србији, па тако и у Рашкој области, чувају - старци и старице. Статистика каже да је у сваком четвртом селу најмлађи житељ старији од 60 година. Према подацима из студије САНУ о пропадању српских села, у читавој Републици има више од 50.000 празних кућа и још три пута толико које се не користе.
Такав тренд је и у селима Рашке области, додатно зачињен подацима о перманентном смањењу броја Срба у овом историјски најзначајнијем делу за српску државност. По званичним подацима Републичког завода за статистику, број Срба у Рашкој облсти се већ деценијама видно смањује, тако да многе до скоро мешовите средине постају етнички чисте, без Срба. Према резултатима пописа од 2022. године, упоређујући их са онима од 2011. године, број Срба у Рашкој области смањио се за 14.817 становника у апсолутном или 5,79 одсто у релативном износу. Истовремено, укупан број становника у шест општина Рашке области смањио се са 238.785 на 233.091 становника или 2,39 одсто. Тако је удео Срба у укупној националној структури Рашке области 2011. године од 32,48 одсто пао по попису 2022. на 26,69 одсто.
До сада је држава са променљивим расположењем гледала на све оно што је ХО "Стара Рашка" у протеклих скоро четврт века чинила на овом плану, никада у потпуности не прихватајући стратешко опредељење да се овај крај не сме препустити стихији, а српско село и српски живаљ нестајању. Истина, држава Србија је уназад неколико година преко ресорног министарства за бригу о селу и отвореног конкурса за куповину кућа за младе брачне парове, отворила питање судбине села, издвајајући око 1,2 милиона динара за сваки од објеката појединачно, купљено је 2.650 кућа са окућницом, у којима живи 10.000 људи млађе од 30 година са 3.500 деце, у шта је инвестирано око 3,2 милијарде динара. Пројекат повратка младих брачних парова на очевину или дедовину, коју предлаже Стара Рашка, квалитативно је другачији, са акцентом да се искористи гомила напуштених кућа и закоровљених имања, а да акценат буде на инвестирању из донација за што бржи економски опоравак у сфери аграрног бизниса. Истовремено, ауторима и иницијаторима пројекта ХО није познато да је иједно домаћинство у Рашкој области засновано на овај начин уз помоћ државе.
Овај пројекат је последњи покушај стратешког хватања укоштац са нестајањем села и сеоске популације, као општег тренда у Србији, а не само у Рашкој области, упркос давно и мудро изреченом сазнању да је сељак темељ српског домаћинског поретка, уз приоритетну обавезу у чију сврху је покренут и овај пројекат, да се заустави нестајање Срба из Рашке области. Отуда потичу и циљеви пројекта "Поваратак младих брачних парова на огњишта предака у Рашкој области":
➢ успоравање и заустављање последњих година појачаног исељавања српског живља махом из сеоских средина Рашке области;
➢ оживљавање села у општинама Рашке области младим и персективним становништвом, са аспекта њихове темељне обнове и подмлађивања;
➢ окретање предоминантних миграционих токова у супротном правцу - повратку на село, а не притисак на градове; проценат оних који размишљају о одласку или су већ предузели кораке у том правцу сваке године је већи за 7,4 одсто;
➢ враћање перспективе животу на селу и у Рашкој области;
➢ заустављање пражњења стратешки важног простора, а Рашка област то свакако јесте, што представља истински и недовољно у јавности видљив развојни и геостратешки проблем државе Србије, који се мора лечити;
➢ у ново основаним младим пољопривредним домаћинствима уместо досадашњег третирања сељака као произвођача јефтине хране, потребно је развијати концепцију интегралног руралног развоја, односно ослањање на аграр и руралну економију као трајно опредељење Србије, а не само као прилику за преживљавање;
➢ анимирање и увлачење државе Србије у остваривање ових циљева, као дугорочног и стратешког опредељења у читавом друштву, што је једини пут ка успешној обнови и оживљавању села.
Први корак у остваривању овог пројекта је његово одговарајуће представљање потенцијалним донаторима, ресорима државе, локалним властима у општинама Рашке области, уз медијску кампању на локалним и најутицајнијим медијима у Србији. Истовремено би се организовала Донаторска вечера, за прикупљање средстава;
Други корак би било сакупљање понуда, путем конкурса или на други начин, заинтересованих за повратак на очевину или дедовину, где би се уз прецизно дефинисан формулар за пријаву и јасно дефинисане услове за пријаву прикупили основни подаци о кући, имању и потенцијалима за бављење неком од пољопривредних делатности. Пријаве на конкурс подносиле би се локалним органима власти, а онда би мешовита Конкурсна комисија (представници локалних органа, државе, ХО) одабрала младе породице и кренуло би се у остваривање пројекта на конкретном имању.
Полазећи од скоро 25-годишњег искуства наше организације у хуманитарном раду, широка је лепеза могућности помоћи: од куповине стада оваца, говеда, коза, преко инвестирања у саднице боровница, јабука, крушака, ораха, питомог лешника, до улагања у објекте за сеоски туризам, развој пчеларства и тако редом... Посебна напомена је да би читав пројекат почео да се остварује преко тзв пилот варијанте, где би по једно или више домаћинстава кренуло са својим активностима, да би се по њиховом стабилном позиционирању кренуло у избор нових парова и у ходу исправиле евентуалне непрецизности, грешке, нелогичности и пропусти на терену, до којих ће свакако доћи.
Трећи корак би подразумевао перманенту контролу трошења средства о чему би се старала посебно одабрана Комисија у чији састав би ушли представници свих оних субјеката који су партиципирали и у досадашњем процесу остваривања пројекта, а што би се прецизирало у међусобним договорима, о којима је било речи у првом кораку. Паралелно са реализацијом појединачних захтева у оквиру пројекта, неопходно је иницирати договоре и акције око инфраструктуре у Рашкој области. За почетак план изградње и поправке локалних саобраћајница, довођење неког већег инвеститора у најугроженије општине Рашке области, попут примера из других делова Србије, стварање услова за школовање деце, било отварањем школа, било обезбеђивањем сталног превоза до најближих школа у овом подручју, обезбеђивање здравствене и социјалне заштите, а све то као предуслов за стварање ширег животног амбијента за повратак. Конкретизција акција у овом делу зависи од реалних могућности и воље државе да се ангажује на овом подручју, као и жеља људи који живе, пре свега, у селима Рашке области. Без таквих захвата, остваривање пројекта биће битно осакаћено.
Напуштање села у Рашкој области, понајвише српских, у односу на ову појаву у другим деловима Србије има посебну тежину, са економског, политичког, социјалног, духовног и геостратешког становишта. Отуда би повратком младих брачних парова на огњишта својих предака, уз убрзан економски опоравак, био направљен кључни искорак у мењању смера демографских кретања, и то не само у Рашкој области.
Пројекат "Повратак младих брачних парова на огњишта својих предака у Рашкој области" је, пре свега, дугорочни и визионарски пројекат који није и не може да буде временски ограничен, јер по концепту и циљевима захтева синергију деловања више друштвених субјеката, као што су локални органи самоуправе, сеоски савети месних заједница, сродни државни ресори, различите сродне хуманитарне организације и удружења, која имају додирних тачака са овим пројектом и наравно као кључни актери донатори и дародавци, без којих све ове активности постају бесмислене. У том контексту Хуманитарна организација "Стара Рашка" има улогу иницијатора, кородинатора, контролора и сталног пратиоца свега што се у вези са пројектом буде дешавало на терену.