Пројекат "Поваратак младих брачних парива на огњишта предака у Рашкој области" усвојен је на првој седници Управног одбора ХО Стара Рашка, одмах по његовом конституисању у новом саставу. Тиме је ово руководеће тело једне од најуспешнијих хуманитарних организација у Србији најавило нови замах у својим активностима, истовремено обеједињујући овом иницијативом низ програмских акција и инвестиција, предузиманих у прошлости, током скоро четврт века постојања.

Темељни циљ пројекта је заустављање одласка српског живља и оживљавање сеоских средина, а што би у првој, пилот фази, захтевало средства у износу од 12,000.000 РСД. Реч је о подручју које се простире на површини од 5.000 квадратних километара и са око 233.000 становника, од којих су скоро 63.000 Срби. Пројекат би уз садејство локалних органа самоуправе, сродних државних ресора за село, пољопривреду и локалну самоуправу, координисала Хуманитарна организација, која је и аутор пројекта.

То је и акциони одговор на питање зашто се број Срба у свом митском и историјском завичају непрестано смањује. Из године у годину Срби у Рашкој области - нестају. Данас, не рачунајући Косово и Метохију, нема у српским земљама угроженијег подручја него што је Рашка област. На седници Управног одбора посебно је истакнут податак да се према резултатима пописа од 2022. године, упоређујући их са онима од 2011. године, број Срба у Рашкој области смањио за 14.817 становника у апсолутном или 5,79 одсто у релативном износу. Истовремено, укупан број становника у шест општина Рашке области смањио се са 238.785 на 233.091 становника или 2,39 одсто. Тако је удео Срба у укупној националној структури Рашке области 2011. године од 32,48 одсто пао по попису 2022. на 26,69 одсто. За нешто више од шест деценија, од 1961. године, број Срба у Рашкој области се свео на нешто више од једне четвртине - са огромних 70 на 26,69 одсто!

Остајући верна својим циљевима ХО Стара Рашка понудила је држави и српској јавности овај пројекат полазећи пре свега од неколико својих кључних принципа рада и деловања: да Рашка област опстане и остане као мултиетнички простор; да се одржи постојећа демографска структура становништва; да се побољшају услови за живот и рад, посебно становништва на селу; и да се створе услови за квалитетан суживот, толеранцију и разумевање између етничких и конфесионалних структура.

Већ опробани начин како то најбоље урадити - економским мерама које би вратиле живот и људе на већ угасла огњишта, а спречило оне који су остали да оду, понудивши осмишљену економску стратегију ревитализације села. Такав приступ подразумева набавку нових грла стоке, подизање засада лешника, културе неуобичајене за ово поднебље и многе друге конкретне потезе, уместо бесконачних демагошких говора.

Српски домаћински поредак, који је требало да буде утемељен на снажном селу, данас у својим крхким остацима у читавој Србији, па тако и у Рашкој области, чувају - старци и старице. Статистика каже да је у сваком четвртом селу најмлађи житељ старији од 60 година. Према подацима из студије САНУ о пропадању српских села,  у читавој Републици има више од 50.000 празних кућа и још три пута толико које се не користе. Проценат оних који у Србији размишљају о одласку са села, или су већ предузели кораке у том правцу сваке године је већи за 7,4 одсто.

Пројекат повратка младих брачних парова на очевину или дедовину, квалитативно је другачији од пројекта Министарства за село о куповини кућа , са акцентом да се искористи гомила напуштених кућа и закоровљених имања, а да акценат буде на инвестирању из донација за што бржи економски опоравак у сфери аграрног бизниса. ХО полази од другачијег поимања економије села, посматрајући пољопривреду не као начин да домаћин преживи, већ као терен за остваривање успешног агробизниса.

Осим што би се успешним остваривањем овог пројекта успорило исељавање и оживело село, чланови Управног одбора Старе Рашке посебно су истакли његову улогу у окретању предоминантних миграционих токова у супротном правцу - повратку на село, а не притисак на градове, а свакако можда и важније заустављање пражњења стратешки важног простора, што Рашка област свакако јесте. Истакнто је да то представља истински и недовољно у јавности видљив развојни и геостратешки проблем државе Србије, који се мора лечити.

Закључено је да пројекат "Повратак младих брачних парова на огњишта предака у Рашкој области" представља, пре свега, дугорочни и визионарски пројекат који није и не може да буде временски ограничен, јер по концепту и циљевима захтева синергију деловања више друштвених субјеката, као што су локални органи самоуправе, сеоски савети месних заједница, сродни државни ресори, различите сродне хуманитарне организације и удружења, која имају додирних тачака са овим пројектом и наравно као кључни актери донатори и дародавци, без којих све ове активности постају бесмислене. У том контексту Хуманитарна организација "Стара Рашка" има улогу иницијатора, кородинатора, контролора и сталног пратиоца свега што се у вези са пројектом буде дешавало на терену.